ЛЮБОВНАЯ ПЕСНЯ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Песме на руском језику

ЛЮБОВНАЯ ПЕСНЯ



Анджелко Заблачански

Лишь когда намочит роз бутоны
Тёплый дождь касаньем капель колких,
На губах твоих в покое томном
Спят мои предчувствия, и только.

О, какими звёздными путями
Мне скитаться без твоей улыбки,
Голоса ночного, что мечтами
Слаще соловьиной звонкой зыбки.

А с верхушек ив золотоцветных
Кто сорвёт украдкой новолунья?
В обаянье глаз твоих ответных
Зов влюблённой женщины-колдуньи.

Перевод с сербского Марианна Соломко



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.