Не знаш ти како је гаврану у мом погледуНити он зна шта се ван тишине ове крије
Док бескрван стојим у пропалих снова реду
Без намера јасних у простору илузије.
Не знаш ти шта све немир од црне птице иште
Ни како срце трепери од сила његових
Да у дрхтају сваком мало је позориште
Игра безнађа и наде свих прича јалових.
Не знаш баш ништа – осим да утробу ми кидаш
Да у мојим очима злослутна гнезда правиш
У соби самоће на мом рамену да ридаш
И својом суштином да плениш или ме давиш.
И да чујеш само победничких звона јеку
Брујање труба јуришника и речи просте
Док душу ми разројене мисли болно пеку
Да већ сутра неће хтети песми да опросте.
Из збирке Сан напукле јаве (2009)
Pesmi odavno niko ne prasta. Bar pravoj poeziji..
ОдговориИзбришиu modi su ko zna kakve pesme i poezija.
Pravi ljubitelji poezije pesmi uvek oprastaju...
ОдговориИзбришиjest da nas je sve manja,ali ima nas jos..
Драго ми је на нас још има.
ОдговориИзбришиХвала на читању и разумевању.
А ови што пишу неку другачију поезију, о неким спољашњим утисцима, проћи ће.
Поздрав,
I ova pesma je odlična, zaista...Pre bih rekla da pesmi nema šta da se oprosti - čvor je, uvek, u nama.Iskreni pozdrav za sve ljubitelje poezije, gde, skromno, ubrajam i sebe.
ОдговориИзбришиДрага, Емили, не бих рекао да си ти скроман љубитељ и познавалац поезије. Може се рећи, да је ова последња реченица, прескромно написана.
ОдговориИзбришиПоздрав.
Teško je danas u materijalnom svijetu za jednu pjesmu. Kad kažem da sam dobru pjesmu spreman da platim suzom rekli bi da sam lud. Kad za odličnu pjesmu ponudim tek titraj osmjeha nesiguran i plah ne bi mi oprostili. Stoga za pjesmu ne traži oproštaj. Neće te razumjeti.
ОдговориИзбришиpozdrav
Не тражим, можда тек констатујем да у временима сулудим, у временима кад душа људска мало вреди, јер свет су окупирали они који је немају, у временима кад уметност је бити насилан и вулгаран, кад је сулудо (а ја, као вероватно и ви који читате добру поезију,кажем да није)бити са душом, видети нешто и изнутра, а не само спољашност,е за то и такве кажем да неће песми да опросте. Они су јој пресудили, и на смрт осудили.
ОдговориИзбришиПоздрав.
Nisam bas sigurna da je tako. Postoji jedan poseban svet, unutar tog divljeg sveta, svet pesnika i poeta, romaticnih srca i cistih dusa, koju svoju romantiku i cistotu pretacu u pesmu. Upoznala sam mnogo takvih ljudi i znam da ce pesma da opstane. _Nesanica_
ОдговориИзбришиДА,има људи који пишу дивну поезију, али оних других, који и од уметности не траже суштину већ новац, много је више, па онада се и уметност повинује тим токовима. Људи су подводљиви и јако кварљива роба. Али нећемо се предати. Има нас још који верујемо у уметност душе. Јел тако? Тако је!
ОдговориИзбришиПоздрав, Несаници.
Pesme su besmrtne, pa neki novi umovi ne mogu da im sude...Pesma je ogoljena dusa,rasuta ljubav,skupljena tuga...za one koji bi je pokusali ubiti nedokuciva.Privilegija i cast je citati tvoje pesme.Da te nema...izmislili bi te!
ОдговориИзбришиСад видим да нас и нема баш мало љубитеља добре поезјије. Хвала.
ОдговориИзбришиKao da sam "povukla nogu". Nisi ti bez razloga moj omiljeni pesnik :)) Poz. -Nesanica-
ОдговориИзбришиПа, рекох ли ја: шта би мој блог без Несанице.
ОдговориИзбришиПоздрав и хвала.
"poezija је nepostojeći rukopis koji otkriva kako se stvaraju duge,i zašto nestaju ..." rečima se ne da suditi,na sreću-jer mnoge ljudi i ne mogu razumeti... anonimna
ОдговориИзбришиMnogi ne razumeju.
ОдговориИзбришиMnogi poeziju prizemljuju.
E, tih se vise plasim, koji poeziju traze spolja, a ne iznutra.
Tvoja poezija je poezija duse,a to ce lako,svaki ljubitelj,lepe,duboke reci,tj poezije,lako da vidi,oseti u tvojim pesmama,koje dolaze iz dubine srca!Zaista si me "zarazio"tvojom poezijom!:)Veca
ОдговориИзбришиTanja Vučić
ОдговориИзбришиPoezija nije ni spolja ni iznutra, ona je svuda. Ne traži se- ona se živi. Da li je naplativa i kako, nije toliko važno. Bitnije je da je onaj ko je stvaralac, bio lišen ičega osim stvaralačke strasti u trenutku pisanja poezije.