СНАГА ТИХОГ ПЛЕСА

Твој дах у тишини се разлива као зов без гласа,

светло што милује мрак и рубове душе моје,

у тренутку кад време стоји и све се полако стишава.

Осетих тежину речи што остају ненаписане,

као да су све тајне света у наш загрљај стале,

без страха од губитка и жеље за било чим сем сада.

Твоје руке, топле, држе ми срце као најлепши цвет,

без журбе, без речи, само снага једног тихог плеса,

у миру што пребива ван времена и свега што пролази.

Кад свет око нас се разлије у бледе и мутне слике,

наш тренутак остаје тајна као лађа што плови у тами,

без краја, без почетка — само ми, овде, сада, вечито.

Из збирке Бисерница љубави (2025)