Да заспим сном дужим него еон цео
Да заспим у крилу једне жене
Коју дуго тражим и која мене чека негде
И не питај
Да ли има име или се крије иза надимака
Да ли говори лепе или ружне речи
Ни да ли јој је осмех звонак као хладно јутро
Не питај
Има ли младеж изнад горње усне
Да ли је млада или само витка
Ни да ли су јој дуге ноге а косе бујне
Не питај
Да ли сам волео баш такве жене
Да ли сам их грлио пијан или трезан
Ни да ли само љубих похоту у њима
Не питај
Да ли сам им дао икад ишта
Ни да ли су оне пружиле мени нешто
Не питај – не знам
Јер слутим
Само једну жену – жену без имена
Са очима што имају боју моје туге
И погледом заденутим
Једино у лутању мојих зеница
Слутим жену
Чије усне имају укус пољубаца
А које никад љубиле нису
Јер она не љуби уснама него душом
Слутим жену
Која никад није рекла реч Љубав
А о њој ћутањем наглас зборила
Слутим жену
Чије груди не миришу пожудом
Већ страшћу и чежњом чистом
Слутим само
Жену којој дрхтим утробом
А она у мојој оданости надмоћна и тиха
Као да на престолу седи
И хтео бих
Али још увек стојим сам
Заробљен раскршћима љубави и несанице
Коју дуго тражим и која мене чека негде
И не питај
Да ли има име или се крије иза надимака
Да ли говори лепе или ружне речи
Ни да ли јој је осмех звонак као хладно јутро
Не питај
Има ли младеж изнад горње усне
Да ли је млада или само витка
Ни да ли су јој дуге ноге а косе бујне
Не питај
Да ли сам волео баш такве жене
Да ли сам их грлио пијан или трезан
Ни да ли само љубих похоту у њима
Не питај
Да ли сам им дао икад ишта
Ни да ли су оне пружиле мени нешто
Не питај – не знам
Јер слутим
Само једну жену – жену без имена
Са очима што имају боју моје туге
И погледом заденутим
Једино у лутању мојих зеница
Слутим жену
Чије усне имају укус пољубаца
А које никад љубиле нису
Јер она не љуби уснама него душом
Слутим жену
Која никад није рекла реч Љубав
А о њој ћутањем наглас зборила
Слутим жену
Чије груди не миришу пожудом
Већ страшћу и чежњом чистом
Слутим само
Жену којој дрхтим утробом
А она у мојој оданости надмоћна и тиха
Као да на престолу седи
И хтео бих
Али још увек стојим сам
Заробљен раскршћима љубави и несанице
(Из збирке Раскршћа несанице, 2011)
Prelepa pesma zaista!
ОдговориИзбришиslutnja je slatka,daje čaroban veo svakom liku...a dodavši ljubav,bojimo bojama iluzije...
ОдговориИзбришиkao i uvek,savršeno:)
Lep je osecaj kad pesnik dobije povratne informacije za svoju pesmu (i to ovako pozitivne).
ОдговориИзбриши:) Hvala.
Sve tvoje pjesme su lijepe ,a neke mi i znace.
ОдговориИзбришиDrago mi je ako je tako, anonimna.
ОдговориИзбриши...kako je divno slutiti...uz ove reci...
ОдговориИзбришиTi znas da mi znace...
ОдговориИзбришиSvaka slutnja,podrzava zelju,....svaka zelja podgrejava nadu,svaka nada je lek za dusu,.....ne sme se dozvoliti da tuga pobedi nadu,...!LJUBAV je sve sto nas okruzuje,....! ,,ZASPACE neko u krilu jedne zene,koju dugo trazi koja njega ceka,,
ОдговориИзбришиostala sam bez daha ...predivno!:)<3
ОдговориИзбришиsvaka prava zena je bas takva.....cista u svojoj strasti..........ponela me ova poezija, a andjelko ima senzitivne antene kad su u pitanju zene )))))))
ОдговориИзбришиDa li bas? :))
ОдговориИзбришиСвака ти част ПЕСНИЧЕ!
ОдговориИзбришиИма ли младеж изнад горње усне?!Ti znas,da ga imam!HVALA za ovu DIVNU pesmu,lepo je tebi biti "inspiracija"..:))
ОдговориИзбришиJer ona ne ljubi usnama nego dusom...a znas i ovo:))"strelac"2
..zarobljen raskrscima ljubavi i nesanice ..
ОдговориИзбриши..lepo..jako
Слутим жену
ОдговориИзбришиКоја никад није рекла реч Љубав
А о њој ћутањем наглас зборила
Прелепо, заиста...
Hvala na lepim komentarima!
ОдговориИзбришиSvaki stih se "lepi za dusu"....lepo je znati da se trazimo...i nalazimo!
ОдговориИзбришиСлутим жену
ОдговориИзбришиЧије усне имају укус пољубаца
А које никад љубиле нису
Јер она не љуби уснама него душом
ХОЋУ ЖЕНУ | Поезија Анђелка Заблаћанског