СТИШАНИ ТРЕНУЦИ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

СТИШАНИ ТРЕНУЦИ



Као сан што дође у свитање недоречен
И душом расплине смешак или сузу врелу
Тако ми у оку дрема усред лета јесен
Стишани тренуци негдашње буре у телу.

Видовданско јутро грактањем врана ме буди
У грлу пелин расте од мисли неречених
И само као трептај ми сећање заруди
Тад у поглед сврати жена усана румених.

Сврати жена – али јава одмах је одведе
И врати је ко зна коме далеко од мене
Све тражећи изговоре да жудње избледе
Али жудње све  су јаче и моје и њене.

Из збирке Раскршћа несанице (2011)


ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.