logo“ border=
Поезија Анђелка Заблаћанског





azapoezija

Анђелко Заблаћански, рођен је 4. децембра 1959. године у Глушцима код Богатића. Школовао се у родном месту, Сремској Митровици и Новом Саду. Поезију, афоризме и кратке приче пише од ране младост.

Објавио је збирке песама: Рам за слике из снова (1992), Игра сенки (2004), Птица на прозору (2007), Сан напукле јаве (2009), Раскршћа несанице (2011), Пијано праскозорје (2014) и збирку афоризама Палацање (2006).

На 21. Шумадијским метафорама у Младеновцу (2008), у категорији кратке приче, добио је прву награду за приповетку Везирове сузе.

На санктпетербуршком поетском фестивалу Поезија улице (2014) освојио је равнопранво прво место са још четири песника песмом Доброчинство (Барону Штиглицу).

Неколико песама преведено му је на руски језик и објављено у руским часописима, а такође и он је преводио неке од руских песама.  Приређивач је добро прихваћених и посећених интернет сајтова светске и наше поезије. Главни је уредник електронског часописа Суштина поетике.

Живи у Глушцима.

Песма недеље

ЈЕДИНО ДОДИР

Размичем паучину са очију
тражећи твој лик у даљини
од снова не видех ништа
осим чежње.