рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Уморан 
Ovo je ustvari prikaz, ako ne gresim, kako se pesnik oseca dok pise. Sav iskidan, naizgled rasejan, sasvim kao i ova pesma. Nobicna rima. mozda pokazuje donekle stisanost kad je pesma gotova.
ОдговориИзбришиPRIKAZ PESNICKE LJUBAVI NAJJACE PREMA SAMOJ PESMI BRAVO
ОдговориИзбришиNe sme nikako zaspati,pogotovu kad pise ovakve pesme kao ti!!Veca
ОдговориИзбриши