СНОВИЂЕЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

СНОВИЂЕЊЕ



Како да се сетим твога младог лика
И осмеха среће у твојим очима
Кад из погледа ми не избија слика
Тек угасле ватре – завесе од дима.

Како да се сећам твог пољупца жудње
И расуте косе по свежим грудима
Кад мислима лута болно време судње
Да и љубав дрхти пред силним људима.

Како да се сећам твог дрхтаваг гласа
Меког као сомот, нежног као свила
Кад кроз душу моју тек стрепња таласа
Да у мом сневању ти си само била.

Из збирке Птица на прозору (2007)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.