КАД ПЕСНИК — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

КАД ПЕСНИК



andjelko zablacanski kad pesnik postane covekКад песник постане човек
Једно дете је одрасло
Један сан се угасио
једна тишина
Престала да звони

Кад песник постане човек
Усне му буду горко хладне
Мисли тешке и грубе
А срце стишано
У једноличном ритму

Кад песник постане човек
Они што су га сретали
Више га неће препознати
Они који нису –
Никад га неће ни срести

Кад песник постане човек
Ни он неће знати
Да све – некако
Нормалније га боли
И да јеца другачије сасвим

Из збирке Раскршћа несанице (2011)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

7 коментара:

  1. Kosta2. септембар 2010. 13:39

    Предивна песма. Песма која показује сву, наизглед неприметну, различитост песника од свакидашњег света.

    ОдговориИзбриши
  2. Kosta2. септембар 2010. 13:57

    Дуго нисам ''навраћао'' на блог, и допадају ми се новине (ови стари листови папира и спајалице). Такође добро је видети преглед последњих коментара, а нарочито топ листу најчитанијих песама. Ето то не рекох мало пре у коментару :)
    Поздрав.

    ОдговориИзбриши
  3. Sofronije642. септембар 2010. 14:11

    Zanimljivo.
    "pesnik nije covek,
    pesnik je covek." negde sam vec procitao davno.

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман3. септембар 2010. 00:26

    "Кад песник постане човек
    Ни он неће знати
    Да све – некако
    Нормалније га боли
    И да јеца другачије сасвим "...
    Bolno istinito...Ali isto tako pesnik se uvek iznova rađa i obnavlja,sila prirode stvorena da menja i oplemenjuje!

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман3. септембар 2010. 01:36

    nema čoveka bez osećanja...
    ni pesnika koji zaboravlja pisati slova...
    onaj ko jednom kičicom reči ocrta svoja osećanja i preda ih svetu,nikada ne prestaje biti pesnik...
    jer više nikada ne ume biti "samo" običan čovek.

    ОдговориИзбриши
  6. Анђелко Заблаћански3. септембар 2010. 14:16

    Hvala svima na komentarima.
    Pesnici su cudna sorta ljudi. Mozda i nisu svi, ali...:))

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман10. новембар 2010. 00:28

    Ostana ti "samo"pesnik...!!Ti si zaista vrlo "cudna"sorta...:))Ludica

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.