Јесу ли дали све твоје

што рођењем ти 

припада

стопу земље, комад 

неба и сунца пуне 

погледе

као кад после летње 

кише дуга на реку пада

као кад месец ведрих

ноћи проспе зраке

бледе

Јесу ли ти рекли да

свитање не уме 

да стари

једина младост што се

свом почетку увек 

враћа

као склад узвишене 

промисли и обичних 

ствари

као завада и љубав 

с којима живе сва браћа

Јесу ли ти открили све 

тајне уснулог облутка

неуке претпоставке 

суштине у нечему 

малом

као кад у једну наду 

сваки се промашај утка

као да сви пути су у 

једном кораку 

засталом

Јесу ли ти показали све 

слике људског 

постојања

крваве трагове 

звериња с худим ликом 

човека

као кад пијан 

девичанство силујеш без кајања

као почетак и свршетак 

сваког минулог века

19. април 2021.

Из збирке Месечеве очи (2022)