НАД ЖИВОТОМ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Пијано праскозорје

НАД ЖИВОТОМ



Све у мени плаче заблуделим смехом
Свако зрно среће увек с болом клија
Чедности сам дао сан досневан грехом
У простору само бескрај недођија

Вриску сам дамаре будио тишином
Оглувеле наде у сањива јутра
Све мисли у магли орао ведрином
И у сваком јуче изгубио сутра

Бежао од себе испред огледала
Стазом што вијуга баш у моје зене
Да никад не сазнам шта је судба крала
Ни колико таме има у дну мене

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

7 коментара:

  1. Анониман02 јун, 2012

    Ова песма као и њен аутор, остаће да живе кад сва времена прођу и када се светови уруше у заборав.

    Савршено, поето!

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански02 јун, 2012

    UH!Ipak, hvala Vam.

    ОдговориИзбриши
  3. Unknown03 јун, 2012

    Ovde bi se imalo mnoogo toga reci, ali da skratim samo na dve SVAKA CAST !

    ОдговориИзбриши
  4. Анђелко Заблаћански03 јун, 2012

    Pohvale me uvek zbune i jednostavno ne umem nista reci, osim, HVALA VAM!

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман01 јул, 2012

    "Чедности сам дао сан досневан грехом"
    Lepe reči ispisane rukom pravog poete.Što je meni najlepše što su reči razumljive,mojoj duši bliske.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анђелко Заблаћански01 јул, 2012

      То и јесте циљ поезије (често понављам ову синтагму, али морам ради поезије јер је већ на ивици суноврата), а не да се питамо шта ли она метафора значи, шта ли је песник рекао. Хвала.

      Избриши
  6. Dajana Ostojic24 јануар, 2020

    Вриску сам дамаре будио тишином...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.