ТИШИНА НОЋИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ТИШИНА НОЋИ




Расплини у мени сву тишину ноћи
Да душа зајеца у лепоти страха
Покажи ми путе из своје немоћи
Кад прстима такнем врелину ти даха

Склони се у мене испред свих олуја
Пре него црн облак у очи ти уђе
Да у жилама нам крв тихо набуја
Кад зора се с тмином загрли најлуђе

Тад реч тек заусти пре дрхтаја тела
Ни сузи радости не дај да потече
У погледу чуваш сва сеоска прела
Кад у јесен пламте ватре свако вече

4 коментара:

  1. Анониман30. мај 2012. 19:06

    ...Da duša zajeca u lepoti straha...

    Eh, ta duša...

    Divna pesma!

    ОдговориИзбриши
  2. Ех, душа..без душе нема чак ни поезије. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман01. јул 2012. 15:01

    "Склони се у мене испред свих олуја
    Пре него црн облак у очи ти уђе..." Свака би жена то пожелела, да има мушкарца који би јој пружио сигурност и заштиту од света.Ах... Дивне мисли и осећајност у песми.

    ОдговориИзбриши