НА ИВИЦИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

НА ИВИЦИ



Клизиш низ моју пут росом жеље страсне
Додир сваки јецај гудала по жици
Из погледа просут сноп светлости јасне
Ћутање и врисак плешу на ивици

Кроз вене нам тече ноћ пуног месеца
У урлику псета урлик наше крви
Голи смо пред собом и у нама деца
Док твој уздах мене а мој тебе мрви


2 коментара:

  1. Анониман01. јул 2012. 15:10

    "У урлику псета урлик наше крви" odlicno docaran zvuk strasti u finoj erotskoj pesmi.

    ОдговориИзбриши