ДОК СПАВАШ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ДОК СПАВАШ



Расула си снове месечином у прозору
Док смешак дана носиш на уснама врелим
Све јаснији себи слутим - свиснућу пред зору
Ако с тобом будан ноћ и сне не поделим

Сва модрина неба по твојим грудима титра
У мојим очима поглед гладне саме звери
И знам - већ силно желим пре сунца, пре јутра
Да знојавим длановима раскрилим ти двери

Дотакнем ли уснама сан испод трепавица
У буђењу жене сва ноћ ће да изгори
И страшћу се разлиста најчеднија латица
У нама ће с пуно буре дан да зажубори

2 коментара:

  1. Ovo se zista ne komentarise...ovo je savrsenoooo

    ОдговориИзбриши
  2. Одличан сте песник.Пратим вас редовно. Желим Вам много успеха у раду.
    Данило Коцић, новинар и писац
    vesti.kocic@gmail.com

    P.S.
    Voleo bih da u vašem časopisu objavite nekoliko mojih pesama
    063 18 50052

    ОдговориИзбриши