Док смешак дана носиш на уснама врелим
Све јаснији себи слутим - свиснућу пред зору
Ако с тобом будан ноћ и сне не поделим
Сва модрина неба по твојим грудима титра
У мојим очима поглед гладне саме звери
И знам - већ силно желим пре сунца, пре јутра
Да знојавим длановима раскрилим ти двери
Дотакнем ли уснама сан испод трепавица
У буђењу жене сва ноћ ће да изгори
И страшћу се разлиста најчеднија латица
У нама ће с пуно буре дан да зажубори
Ovo se zista ne komentarise...ovo je savrsenoooo
ОдговориИзбришиОдличан сте песник.Пратим вас редовно. Желим Вам много успеха у раду.
ОдговориИзбришиДанило Коцић, новинар и писац
[email protected]
P.S.
Voleo bih da u vašem časopisu objavite nekoliko mojih pesama
063 18 50052
Odlična pesma...
ОдговориИзбришиTako bezobrazno čedna ..
Tako nekako...
Избриши