ДОК СПАВАШ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Пијано праскозорје

ДОК СПАВАШ



Расула си снове месечином у прозору
Док смешак дана носиш на уснама врелим
Све јаснији себи слутим - свиснућу пред зору
Ако с тобом будан ноћ и сне не поделим

Сва модрина неба по твојим грудима титра
У мојим очима поглед гладне саме звери
И знам - већ силно желим пре сунца, пре јутра
Да знојавим длановима раскрилим ти двери

Дотакнем ли уснама сан испод трепавица
У буђењу жене сва ноћ ће да изгори
И страшћу се разлиста најчеднија латица
У нама ће с пуно буре дан да зажубори





Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. Анониман16. август 2012. 15:34

    Ovo se zista ne komentarise...ovo je savrsenoooo

    ОдговориИзбриши
  2. danilo5105. септембар 2015. 11:27

    Одличан сте песник.Пратим вас редовно. Желим Вам много успеха у раду.
    Данило Коцић, новинар и писац
    vesti.kocic@gmail.com

    P.S.
    Voleo bih da u vašem časopisu objavite nekoliko mojih pesama
    063 18 50052

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио девет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Живи и ствара у Глушцима.