ДОК СПАВАШ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Пијано праскозорје

ДОК СПАВАШ



Расула си снове месечином у прозору
Док смешак дана носиш на уснама врелим
Све јаснији себи слутим - свиснућу пред зору
Ако с тобом будан ноћ и сне не поделим

Сва модрина неба по твојим грудима титра
У мојим очима поглед гладне саме звери
И знам - већ силно желим пре сунца, пре јутра
Да знојавим длановима раскрилим ти двери

Дотакнем ли уснама сан испод трепавица
У буђењу жене сва ноћ ће да изгори
И страшћу се разлиста најчеднија латица
У нама ће с пуно буре дан да зажубори



Author Image

АЗ

Ознаке:

2 коментара:

  1. Анониман16. август 2012. 15:34

    Ovo se zista ne komentarise...ovo je savrsenoooo

    ОдговориИзбриши
  2. danilo515. септембар 2015. 11:27

    Одличан сте песник.Пратим вас редовно. Желим Вам много успеха у раду.
    Данило Коцић, новинар и писац
    [email protected]

    P.S.
    Voleo bih da u vašem časopisu objavite nekoliko mojih pesama
    063 18 50052

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански је рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.