ЖУДЊА — Анђелко Заблаћански — Поезија

ЖУДЊА



Ех, зашто си тако млада
У немоћи мојој
Из очију пијаних ко нада
Капље жудња по румени твојој

Твоје усне ко цвет чедне
Љубићу тек у сну
И твоје груди у слутњи медне
Чуваћу – нетакнуте – на длану.

Нема коментара:

Постави коментар