спуштена низ моје груди као поток тајни,
и сваки прамен је пољубац који жубори,
вез светлости и сенки — плес бескрајни.
Испијаш увом моје дисање
и чујеш пулс који грли месечину плаву,
кад сваки додир твојих власи опојне су сање,
оне, као што ветар зна да љуби јутарњу траву.
Тако расута сва си истина,
све у теби постаје песма блудних славуја —
мелодија без речи, само дах и суштина,
и желимо се као вир водених струја.
Из збирке Бисерница љубави (2025)
Нема коментара:
Постави коментар