ведре, топле кô јутро што ме пробудило
кад ум ми стаде, ни реч просту да срочи
заробљено њеним погледом све је било
њен осмех паде ми на душу кô прва роса
што са латице клизи у срце моје цветно
а у мени бура — и страст и лепота боса
у трену постадох све, живо и неспретно
душа ми задрхта, ко да зна: јава је ил' сан
да ли судбина је шаље ил' ђаво плете нит
та жена шта је, љубав, жудња ил' судњи дан
дошла да ме љуби, воли — ил' песми дâ мит
а мај — мај остаде вечност у мом погледу —
њене очи још светле у мојих мисли нереду
Из збирке Бисерница љубави (2025)
Нема коментара:
Постави коментар