Шћућурен у теби спознах сна суштинуИ оног што прође – и оних што трају
У погледу јасном видех сву истину
Да с тобом и зими нарциси цветају.
На твоја је недра клонула ми глава
Да на њима мисли уморне одморим
Ту зоре да нађем души која спава
И таму у њојзи свитањем задојим.
Из збирке Птица на прозору (2007)
Нема коментара:
Постави коментар