СОНЕТ О ЖУДЊИ - Поезија Анђелка Заблаћанског

СОНЕТ О ЖУДЊИ



Којим путем до твог срца стићи
Кад звериње нашу грешку чека
Душе ће нам на стуб срама дићи
А жудњи исплести мреже греха

Коме рећи да искрено љубим
Твоје очи чудеснога сјаја
И како из сна да се будим
Опијен лепотом загрљаја

Очаран белином твоје пути
И осмехом што ми разум мути
Из душе пишем ове риме

Док месец спава у твојој коси
А мени само самоћу носи
На усни дрхти твоје име

Нема коментара:

Постави коментар