Којим путем до твог срца стићи

Кад звериње нашу грешку чека

Душе ће нам на стуб срама дићи

А жудњи исплести мреже греха

Коме рећи да искрено љубим

Твоје очи чудеснога сјаја

И како из сна да се будим

Опијен лепотом загрљаја

Очаран белином твоје пути

И осмехом што ми разум мути

Из душе пишем ове риме

Док месец спава у твојој коси

А мени само самоћу носи

На усни дрхти твоје име