ТРЕН - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Птица на прозору

ТРЕН



Један тренутак довољан је некад
Да те обузме ненадана срећа,
А онда опет
Трен само донесе туге разне,
Док нада догорева као славска свећа,
И снови постану
Приче обичне и празне.

Понекад само
Тренутак један је доста
Да дохватиш небо
Или скочиш с моста.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. GoCa27. април 2009. 15:07

    interesanto...tj dosta realno...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман27. април 2009. 21:02

    Знам шта си хтео да кажеш овом песмом.Да ли је неопходно познавати аутора да би се нека песма схватила?Кажу да-није.Нисам сигурна.Желим да ти пролеће донесе дах живота.Твој унутрашњи свет мора да обоји нашу свакодневницу.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман27. април 2009. 23:12

    Svidja mi se ova pesma.Na malom prostoru stade celi zivot...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио десет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски, мађарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.