ТРЕН — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

ТРЕН



Један тренутак довољан је некад
Да те обузме ненадана срећа,
А онда опет
Трен само донесе туге разне,
Док нада догорева као славска свећа,
И снови постану
Приче обичне и празне.

Понекад само
Тренутак један је доста
Да дохватиш небо
Или скочиш с моста.

Из збирке Птица на прозору (2007)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. GoCa27. април 2009. 15:07

    interesanto...tj dosta realno...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман27. април 2009. 21:02

    Знам шта си хтео да кажеш овом песмом.Да ли је неопходно познавати аутора да би се нека песма схватила?Кажу да-није.Нисам сигурна.Желим да ти пролеће донесе дах живота.Твој унутрашњи свет мора да обоји нашу свакодневницу.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман27. април 2009. 23:12

    Svidja mi se ova pesma.Na malom prostoru stade celi zivot...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.