ЧОВЕК ЖЕНИ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Пијано праскозорје

ЧОВЕК ЖЕНИ

Човек жени треба
Да зеницама исток јој покаже
И без страха
У њеним уздасима
Стамена ветрењача буде
А своје уздахе дубоке
У њеним једрима заталаса

Човек жени треба
Да јој се у зеницама огледа
И без страха
У своје осмехе
Њене најскривеније мисли пусти
А она у његове боре
Засеје зрневље вере росом шкропљене

Човек жени треба
Да своје зенице на длан јој спусти
И без страха
Безок јој корак кораком нађе
А она његове стопе
Крваве и грубе дубином душе схвати


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима у Мачви. Пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски, енглески и бугарски, а афоризми на македонски језик. Он преводи поезију с руског језика. За поезију је награђиван у Русији, у Санкт Петербургу 2014. године. Покретач је и главни уредник електронског часописа за књижевност Суштина поетике. Живи у Глушцима.