Збирка Пијано праскозорје Анђелка Заблаћанског је ниска испеваних бисера душе, који блеште чистим осећањима из којих се чује музика речи, које певају и калеидоскопски нижу метафоричне слике ретке лепоте. Песме су подељене у три циклуса. Први циклус ЧОВЕК ЖЕНИ посебно плени тематиком на коју смо навикли – љубав као основа живота. Песник пева о љубави према вољеној жени, узвраћеним осећањима, чежњи и понирању у сопствене дубине. У песмама су кристали осећања испевани са тајном у души песника, који је чудесно вешто одшкринуо врата свога срца, и богатом метафором осликао пуноћу осећања и срцу читаоца даровао да их доживи сопственим животом и поједине песме носи у души као најлепши дар. У песмама овог циклуса песник с вољеном женом: спознаје сопствену целину, с њом види поноћ како свиће, усне сладе живот загорчали, додир тело оздрави, ране се пољупцима злате, једно са другим тек продише, у један уздах сав живот стане. Песме су љубавне, али снажно проткане чежњом која пламти у тами: мисли сву ноћ поје под фењером свица, месец бледи се шеретски у брк церека, самоћу грле њена недра чиста, усне сладе живот загорчали, ноћ без звезда само болом заробљена.

Други циклус ИРОНИЈА ПОЕЗИЈЕ је проницљив и ироничан осврт на поезију данас. ПОЕТИКА поручује: Тек искрене мисли и боје суштине... У мени зазвоне док стих песму кује. НОВО(О)ТАРЦ пева: Сви мисле већи су што је разум блеђи. Мудра песма ИРОНИЈА ПОЕЗИЈЕ је горка, а ДЕЧИЈИ ПЕСНИК насмејана порука надрипесницима. ДАН ЖЕНА је истина и осмех који опија.

Пијано праскозорје је богата ризница осећања испеваних у песмама које никога неће оставити равнодушним, и које зову на поновно читање и читање. Збирка завређује посебно место у биоблиотеци сваког љубитеља поезије. Насловна слика Милоша Голубовића Визија је симболично урамила песму и плес осећања у поезији Анђелка Заблаћанског, чије вредности ће трајати и златити осећања и следећих генерација.