рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.
Дај ми само један уздах Мирис пролећа из недара ти голих Пусти Да усном такнем латице Модре – чежњиве Узми тај грешни додир сна И зн...
Слушао сам ноћас даљину што сања У погледу немом расуле се косе Ту на мом рамену уздаси сазнања Да додири жудње ко зна где нас носе Та...
Тамна је ноћ, само меци звижде преко степе, Само ветар фијуче у жице у звезда трену У овом мраку, знам, драга, твоје очи стрепе И бриш...
Ђуро Маричић – НАБУЈАЛЕ ЕМОЦИЈЕ (Читајући збирку пјесама Пијано праскозорје Анђелка Заблаћанског) Књига поезије за одрасле, Пијано...