Тодор Бјелкић – ПРАСАК БОЛА, ЧЕЖЊЕ И СЕТЕ
(Ишчитавајући најновију
збирку песама Птица на прозору Анђелка Заблаћанског)
Мачвански писац Анђелко Заблаћански до сада
је објавио више књига, а предњаче оне песничке, у којима је стваралац, без
остатка, уградио потпуног себе. Јер, и у буквалном смислу, за Заблаћанског је
поезија живот, као дисање, као гледање или ходање. Штета је што његови рани
радови нису довољно сагледани у токовима савремене српске поезије, јер пажљивом
познаваоцу не би промакла чињеница да је Заблаћански веома снажна песничка
појава, која има све назнаке да обележи и омеђи пристојно место у савременој
српској поезији. То свакако потврђује и његова најновија поетска збирка Птица
на прозору, чијој садржини би могла да позавиде и много познатија имена. Ту се,
пре свега, мисли на лиричност и тананост уметничких утисака и осећања.
Ова књига ће, сигурни смо, остати упамћена
као снажан прасак бола, чежње и сете. Али, не у смислу испразног туговања, него
у сагледавању некако потпуно новог живота, неких нових одсјаја и (не)досањаних
видика. Ипак, да се разумемо: ова свежа, снажна поезија неће представљати, нити
има такве амбиције, некакав иноваторски допринос савременој српској поетској
мисли. Напротив, она је сва у традицији и традиционалности, са очигледном
чињеницом да су Заблаћанском велики песнички узори наши класици, на челу са
бесмртним Јованом Дучићем. У песми Летња чежња песник се са тугом пита куд ли
се то село у Србији креће?
Јер,
…песме нема, ни великих прела,
А лето се опет примиче јесени;
Ој земљо сељачка – јадна, невесела
Слушај како чежња јауче у мени.
Има у овој збирци неколико песама које су сам
врх поетског општења и којих се неће постидети ниједна будућа антологија, или:
у духу српског језика – цветник наше поезије. Ту, наравно, мислимо и на песму
Реквијем за поезију, али њу више издвајамо због неопозивог односа песника према
сопственом стваралаштву:
Зато ћу да певам тек кад песма боли,
Или кад ми чула опије чезнуће,
Кад ми свако слово осећаје сколи,
И душу разгали њихово свануће.
 |
| Тодор Бјелкић, аутор приказа |
У сваком случају, радује чињеница да Птицом на прозору Анђелка Заблаћанског српска поезија добија додатну свежину и добродошлу вредност и снагу. Радује и чињеница да наша савремена поезија са Заблаћанским добија осебујно и изузетно снажну и важну песничку појаву, о којој ће тек бити речи, која се у будућности мора узимати у обзир и коју ће бити немогуће прећутати.
Тодор Бјелкић
Рума, 15. 8. 2007.
Нема коментара:
Постави коментар