САМО ПЕСМА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Сан напукле јаве

САМО ПЕСМА



Тражио сам те
Изгубљен у мислима расејаним
И жељи лудој
Да баш ноћас дотакнем усне
И машти далеке
А не нађох ништа осим
Догореле чежње на јастуку
И несаницу
Ту верну љубавницу свих поета

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

  1. Emili27. новембар 2009. 11:01

    SAMO pesma...kod tebe,retko je pesma SAMO pesma - ni sada to nije... :)).U svakoj pesmi si TI, čitav tvoj univerzum.

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман17. фебруар 2011. 13:07

    kako divno....

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман27. јун 2011. 14:06

    Da, Emili, zaista tako kako ste napisali...

    Ana Senkjevič

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.