ЖЕНА У СНОВИМА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Рам за слике из снова

ЖЕНА У СНОВИМА



Чекаћу те
иако си вечности сан
а истина тек један трен
чекаћу те
о вечна илузијо моја.

О беспуће
у свим чарима твојим
зато те чекам и волим
бестидна жено
твој сам господар и твој слуга.

Сновиђење си
распуклих цветова росе
бескрај додира руке
о жено - мир си
у немиру похотних очију мојих.

Зато чекам
иако си вечности сан
а истина тек један трен
зато те волим
иако од твоје дрскости стрепим.



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.