Сад пред собом седиш испијен и блед
А не умеш рећи ко си од два лика
Без страха у себи само жељом вођен
Или грч на лицу иза смеха скривен
А са срцем старца одмах чим си рођен
Не знаш ко те води – с којим где ћеш стићи
Почетку свакоме крај је неизвестан
Нити крај ма кога може заобићи
Само некад мање – некад више сетан
Нема коментара:
Постави коментар