БИТИСАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

БИТИСАЊЕ



poezija andjelka zablacanskog bitisanje
У трептају ока ухваћен недоглед
И с њим давних дана разиграна слика
Сад пред собом седиш испијен и блед
А не умеш рећи ко си од два лика

Распевани шерет свитањем умивен
Без страха у себи само жељом вођен
Или грч на лицу иза смеха скривен
А са срцем старца одмах чим си рођен

Не знаш ко те води – с којим где ћеш стићи
Почетку свакоме крај је неизвестан
Нити крај ма кога може заобићи
Само некад мање – некад више сетан

Нема коментара:

Постави коментар