УДОВИ — Анђелко Заблаћански — Поезија

УДОВИ



Раскршће си брига 
одмориште птица селица
последњи лист сена у стогу успомена
најмилија књига у јесењој ноћи
реци – ја ћу доћи

узећу чежњу твоју
у пупољку росе твоје косе
расплешћу у сан тек кад забели дан
кад сву снагу моју узму задњи петли
и кад ти око засветли

остаће мирис тек
радознале таме – тебе саме
бестидне светлости јутра и опет сутра
и тако цео век док је дана и ноћи
реци – и он ће доћи.

Нема коментара:

Постави коментар