НАША ИСТИНА - Поезија Анђелка Заблаћанског

НАША ИСТИНА



Самоћа као воденица
Бол као пустиња
Жеље као стеница –
Ја са срцем од иња.

Ти као планински врхови
Распеће покушаја
Живот – окорели снови –
Ја као звезда без сјаја.

Ми као лет без крила
Истина сама, мртва
Ти богиња си била –
Ја сањар и жртва.

1 коментар:

  1. Ja kao zvezda bez sjaja...

    Mi kao let bez krila...

    Boze, zar se mnoze ovako snazno izraziti emocija, sa tako obicnim recima...to mogu samo pesnici duse...

    ОдговориИзбриши