УСПОМЕНЕ - Поезија Анђелка Заблаћанског

УСПОМЕНЕ



Лавеж паса у мрклој ноћи
И облак пун тишине;
О, Боже, да ли ћу икад поћи
По зову из даљине?

Детињство под кровом од слика –
Ноћас су моје очи;
Ноћас бол је тек део мог стиха,
Док корак уназад крочи.

А лавеж паса тутњи кроз мене;
Сетно тумарам за њим
Тражећи неке већ мртве сене –
Док неприметно зрим.

2 коментара:

  1. O boze, kako svaka Vasa pesma odrazava stanje moje duse i kao da je svaka moja, iz moje glave izasla ili pak, meni upucena...
    Hvala Vam na svakom danu koji je upotpunjen vasim stihovima i nemoj da preskacete dane, molim Vas...
    Pusto je, prazno kad na fb nema vase pesme.pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Vam na tako dubokom osecanju moje poezije, jer cilj njen i jeste da kod citalaca budi osecanja i razmisljanja kao da su stihovi njihovi, a ne da se pitaju sta je pesnik hteo reci. Za propusten poneki dan, pa eto desi se. Mozda je i dobro tako za sve nas. Pozdrav.

      Избриши