ПОКАЈАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Рам за слике из снова

ПОКАЈАЊЕ



Нисам те волео
можда тек твоје нестварне груди
и ништа више

ни снагу твог немирног духа
ни топлину твојих погледа
што скрише љубав у себи
бол и заблуде
због мене - о мени

нисам те волео

признајем сад
док жеље у ноћ беже
зором се опет враћају
као хармонија немоћи и истине
ореол снази и лажима
као кајање и ништа више

веруј
тад те нисам волео
не веруј сад
волим те
волим
волим...


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.