ПУТНИК — Анђелко Заблаћански — Поезија

ПУТНИК



Да сам путник
Путовао бих твојим сновима

Кад се уморим
Одмарао бих се у твојим очима

Кад ожедним
Пио бих са твојих усана

Кад огладним
Узео бих мед са твојих груди

Кад задремам
Заспао бих у твојој коси

А будио се на твом рамену
И гладан и жедан.

Нема коментара:

Постави коментар