БЛУДНИ САН — Анђелко Заблаћански — Поезија

БЛУДНИ САН



poezija andjelka zablacanskogНека ми се
Све на главу сруши
Псовке бесних кочијаша јаве
Сузе и клетве
Преварених жена
Све колевке нерођене деце.

Ако се пробудим –
Нека ми суде
Пастири чедности и поштења
Невесте ноћи
Пред олтаром стида
Све чежњиве очи обичних људи.

Ако сан заборавим
Јутром бола
И заробе ме ланци самоће
Тад нећу знати
Где сву ноћ сам био –
Лежећи уморан
У постељи.

Из збирке Сан напукле јаве (2009)

Нема коментара:

Постави коментар