СУДБА ПЕСНИКОВА - Поезија Анђелка Заблаћанског

СУДБА ПЕСНИКОВА




Одувек је ноћ будила песнике
Златним кључем душе им отварала
А онда цепала живота слике
Да свака пред стихом изгледа мала

Одувек је ноћ с песником плесала
Танго плиме мисли и осећања
Усред барке без једра и весала
И немиром обузетог сазнања

Одувек је ноћ песнике крала
Стварности, свету и њима самима
Да би тек пред свитање моћ им дала
Да у стиху трају душом ‒ дверима

Нема коментара:

Постави коментар