твог небеског свода што даљине крати
и осетим ватру или лед, свеједно
док у теби фркћу подивљали ати
о, да ми је само да сам твој трен луди
тренутак кад се сви снови узбуне
и осетим ватру или лед, свеједно
док усне се суше под светлошћу луне
о, да ми је само да сам додир пјани
што се трезни на твојим грудима
и осетим ватру или лед, свеједно
сам у твом погледу, свевидан људима
о, да ми је само да гудалом такнем
жице које страшћу у теби трепере
и осетим ватру или лед, свеједно
док с тобом пребирам илузије мере
1. јул 2020.
Из збирке песама Ноћи вучјег зова (2020)
Нема коментара:
Постави коментар