НАДА - Поезија Анђелка Заблаћанског

НАДА



Оловни облак
пао на врхове бреза
сакривен видик.

Уморне гране
отежале од кише
плаче самоћа.

Ветар се игра
лишће нерадо плеше
упорна нада.

Месец се јавља
ноћ блиста у крошњама
осмех победника.

4 коментара:

  1. Da li je ovo haiku poezija?

    ОдговориИзбриши
  2. А што не би била?!Нисам сигурна који је оно број слогова типуичан за хаику,али-дефинитивно,звучи тако.Одлична песма!Слике и њихови одрази у личном огледалу.Опет,хаику у таласима.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман09. мај 2011. 11:18

    Ветар се игра
    лишће нерадо плеше
    упорна нада.

    Da...

    Kao i uvek, lepo...

    ОдговориИзбриши