НАДА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Игра сенки

НАДА



Оловни облак
пао на врхове бреза
сакривен видик.

Уморне гране
отежале од кише
плаче самоћа.

Ветар се игра
лишће нерадо плеше
упорна нада.

Месец се јавља
ноћ блиста у крошњама
осмех победника.

Из збирке Игра сенки (2004)


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

4 коментара:

  1. Анониман22. април 2009. 14:39

    Da li je ovo haiku poezija?

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман22. април 2009. 15:02

    А што не би била?!Нисам сигурна који је оно број слогова типуичан за хаику,али-дефинитивно,звучи тако.Одлична песма!Слике и њихови одрази у личном огледалу.Опет,хаику у таласима.

    ОдговориИзбриши
  3. lola21. фебруар 2011. 22:53

    odlicno je.....:))

    ОдговориИзбриши
  4. Анониман9. мај 2011. 11:18

    Ветар се игра
    лишће нерадо плеше
    упорна нада.

    Da...

    Kao i uvek, lepo...

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке, 2024. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.