Утишала све знаке живота
А мој поглед лута
Између тишине и немира
Заглављен у сну наопаком – туђем
У жељи
Да дохватим оностране вртове
Залене и расцвале у јануару
Оне што не знају време
Ни лето – ни зиму
Ни дан – ни ноћ
Једино откуцаје у трену сваком
И путовање без стазе и пута
А ноћ ме стално вара
На избезумљени израз лица
Пале капи сна обичног
Остајем будан – или спавам већ
На лет без крила у беспуће
Опет сам закаснио
Или су ме из цветног врта
Вратили постељи живота.
Нема коментара:
Постави коментар