Опет снег ко некад падаИ мраз по прозору шара,
А срце гори ко и тада:
У времена стара.
Ветар ломи крошње голе
И иње у оку ми дрема;
Пусте руке већ дуго моле,
А одјека нема.
Белина пољима лута
И месечини пољуб краде,
А поглед мој нема пута:
У године младе.
Ноћ сребрна већ се губи,
И љубав тихо на усни мре;
Душу ми проста чежња уби,
Као и некад пре.
Зора јутру све поклања,
У сунчев зрачак стидно гледи;
Минуло време срце сања,
А сећање бледи.
Zanimljiv prikaz spoljasnjeg i unutrasnjeg
ОдговориИзбришиPjesma mi se dopada. Volim ovu jednostavno čistu formu. Naravno uz ovu pjesmu uvijek se zapitam. Zar je ovo danas, sutra već juče.
ОдговориИзбриши"Jedan starac umoran
polako se kreće
kroz dan siv i sumoran
i zna da sunce vidjeti neće.
Jesen se spustila na pleća
i obojila kose sijede
starca ozari neka sreća
kad ga unuk nazva djede.
Kraj starca radoznali mališa
pita djeda što ćuti
zašto djedo pada lišće
zašto lišće opada i žuti.
I djed bi pričao tada
o listu i njegovu životu
kako on i kad pada
unosi posljednju ljepotu.
A unuk kroz lokve gazi
i u djeda gleda ostarjelog
što odavno je na stazi
od lišća žutog i opalog.
Idu tako unuk i djeda
jedna jesen i jedno proljeće
jesen djedu sunca neda
za unuka lastavica dolijeće."
Drugarski pozdrav
Занимљиви коментари. Прави поетски.
ОдговориИзбришиХвала вам.
Interesantno licno podsecanje na jedan deo zivota koji je iza tebe. Teska pesma, bas se oseca zal za prohujalim vremenom. Poz :) -Nesanica-
ОдговориИзбришиНесанице, умеш ти да читаш :)). Баш, баш.
ОдговориИзбришиПоздрав
Kontrast oka i duse, a kojeg ustvari nema. Zima je i napolju i unutra. Ako dobro citam :)).
ОдговориИзбришиIli me je naslov "navukao".
За мене, драж ове песме је и у ритму.Четврти стих, као напев, као тужбалица, поклапа претходна три стиха, лако немирна, са трзајима наде;тај четврти стих је и иње, и мраз, и чежња, и празне руке. Пораз љубави.Сваке, па и оне, чудне.
ОдговориИзбришиПрочитала сам песму неколико пута- " и увек, иста туга".
У њој има све оно што песму чини снажном, вредном и великом.
Уживала сам.
Богме, Емили, ово баш стручно. Као великани критичари. Хвала ти.
ОдговориИзбришиНисам знала шта ћу све да напишем, док нисам почела.Испало је тако званично, (квази)стручно.Ипак, надам се да се види колико ми се песма допала-не само што смо усред зиме, чежњиво пружајући руке ка пролећу...
ОдговориИзбришиЈедноставно, све је ту-и емоције, и занатска вештина, и свеприсутна тема чежње у тишини, у белини, у самоћи.
Ето, опет сам се "погубила". :))
Коментар ми се јако допао, Емилиии!!
ОдговориИзбришиOK.Nisam ni sumnjala u to; samo sam htela da objasnim otkud ja, odjedared, tako rečita i "stručna".Pesma je kriva za sve.Pozdrav.
ОдговориИзбриши