СЕНКЕ УСПОМЕНА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Птица на прозору

СЕНКЕ УСПОМЕНА



Гледам сенке ружа на сивоме зиду
Трепере у јари латице већ свеле
И као да с њима сећања ми иду
У време кад беху све чедне и беле.

Планински потоци бујају кроз вене
Оштар ваздух шиба знојава ми леђа
А сад ни у машти не станују жене
Само тамне боре изнад мојих веђа.

Тражим капи росе на сенкама свелим
Некада је месец са њима ме клео
Што никад не рекох – не могу, не желим
И што сам свој живот као јечам млео.

А сада би око још једном да види
Нерасцвале руже – не сенке на зиду
Руменило зоре док се јутро стиди
Док сва ми сећања ко зна куда иду.

Из збирке Птица на прозору (2007)

ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ ИЗВОР ПРЕУЗЕТОГ ТЕКСТА


Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке

3 коментара:

  1. Анониман17 март, 2010

    neprospavana noć...tračak tuge...bujica uspomena izazvana možda samo senkom ruže...i prelepa pesma...puno treba da se ostavi trag u nečjoj duši...a vi to sa lakoćom činite svojim pesmama...ako je lako dopustiti da se vidi sopstvena slabost... ali ostavljate trag... anonimna

    ОдговориИзбриши
  2. Bea18 март, 2010

    Prelepo Anđelko, setno ali prelepo... :*

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман09 новембар, 2010

    А сад ни у машти не станују жене...ma,kakvi nestanuju,da nestanuju,nebi bilo ovih,prelepih pesmih...!!Ludica

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream (превод на енглески Дајана Лазаревић), 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.