ЗОВ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

ЗОВ



Дај ми само један уздах
Мирис пролећа из недара ти голих
Пусти
Да усном такнем латице
Модре – чежњиве
Узми тај грешни додир сна
И знај
Буђење је грех већи
Од свих жеља у нама




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

5 коментара:

  1. Bea11. март 2010. 13:09

    Ne budi se,
    spavaj, sanjaj...
    U nedrima zagrljaja
    šaljem i leptire,
    nebeskog svoda boje,
    mirise čežnje i želja...
    Ne budi se,
    spavaj i sanjaj
    snove koje ti dadoh
    nekada davno, pre vremena...

    ОдговориИзбриши
  2. Анђелко Заблаћански11. март 2010. 14:18

    iz snova budnih
    ne umem da se budim
    jer kako bez njih
    dah tvoj da zudim

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман11. март 2010. 22:38

    Uzmi taj gresni dodir sna,
    i kroz hodnike zaborava,
    iz mog srca put nadji...
    dosta je bilo bola.

    Sjajna pesma i moj skromni doprinos. Pozz -Nesanica-

    ОдговориИзбриши
  4. Анђелко Заблаћански11. март 2010. 22:53

    kad u nesanici sna nadjem
    iz svega cu da izadjem.

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман09. новембар 2010. 23:10

    Necemo se ni buditi...:))Ludica

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Анђелко Заблаћански, рођен 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Приредио и превео збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.