ЗОВ - Поезија Анђелка Заблаћанског

ЗОВ



Дај ми само један уздах
Мирис пролећа из недара ти голих
Пусти
Да усном такнем латице
Модре – чежњиве
Узми тај грешни додир сна
И знај
Буђење је грех већи
Од свих жеља у нама

5 коментара:

  1. Ne budi se,
    spavaj, sanjaj...
    U nedrima zagrljaja
    šaljem i leptire,
    nebeskog svoda boje,
    mirise čežnje i želja...
    Ne budi se,
    spavaj i sanjaj
    snove koje ti dadoh
    nekada davno, pre vremena...

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. март 2010. 22:38

    Uzmi taj gresni dodir sna,
    i kroz hodnike zaborava,
    iz mog srca put nadji...
    dosta je bilo bola.

    Sjajna pesma i moj skromni doprinos. Pozz -Nesanica-

    ОдговориИзбриши
  3. Necemo se ni buditi...:))Ludica

    ОдговориИзбриши