СНАТРИМ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СНАТРИМ



Где си
док ми поглед снатри
свечулно драгање
ноћ са тобом

чезнем
да још једном ти косе
мрсим месечином
прстима немира

где си
док самоћа ме сећа
на усне као роса
буђење жене у теби

чезнем
да опет твоја недра
задоје тишину
вриском ужитка

чезнем да дланове ми
овлажи занос твоје пути
у ватри женствености
да изгори сва ми снага

али где си
док ми поглед снатри
свечулно драгање
ноћ са тобом