ОБЕЋАЈ — Анђелко Заблаћански — Поезија

ОБЕЋАЈ



Твој лик
кроз маглу мог ума
јасно ми блиста у оку
као роса нетакнута
као недохватна зора летња
као жубор воде
и мирис липе у ноћи
као снага грома

о, жено
што увек грех и сласт ми нудиш

обећај
у ћутању хука женствености
сакрићеш руке моје
осакаћене жудњом у самоћи

обећај
скрасићеш усне моје луде
на плодовима поднебља сочног
и сјају твоје косе

о, жено
што увек грех и сласт ми дајеш

обећај
да у твојим очима видећу свитање
а ту се сутону радовати
и с тобом га дочекати.

1 коментар: