СВИТАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СВИТАЊЕ



Чујем
Славуј далеко
Зору песмом буди
Несаницу стихом псујем
Просуто млеко
Блуди

Стиже
Плавет неба
У оку зрак пуца
Јутро обзорју лиже
Комад хлеба
Сунца

Одједном
Све је будно
А у мени све спава
Узета поетским сном
Клонула чудно
Јава

2 коментара:

  1. Анониман12 јул, 2010

    Slobodna,pesma kojoj se stihovi izvijaju put neba,opija jednostavnošću...sviđa mi se :)

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala na poseti mom blogu..:)
    Za komentar posebno hvala.

    ОдговориИзбриши