СВИТАЊЕ — Анђелко Заблаћански — Поезија

СВИТАЊЕ



Чујем
Славуј далеко
Зору песмом буди
Несаницу стихом псујем
Просуто млеко
Блуди

Стиже
Плавет неба
У оку зрак пуца
Јутро обзорју лиже
Комад хлеба
Сунца

Одједном
Све је будно
А у мени све спава
Узета поетским сном
Клонула чудно
Јава

2 коментара: