СТРАХ - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Рам за слике из снова

СТРАХ



Страх ме је
док слушам тишину
подмукле ноћне таме

страх ме је
у сну тражити спас

страх ме је
видети свитање –
а опет остати сам

страх ме је
слушати птица пој
а беспомоћно тражити
људску реч

страх ме је
моје сулуде маште
што води ме ко зна где
а увек враћа на почетак
и у страх.




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

3 коментара:

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио десет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски, мађарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.