ГОРЧИНА — Анђелко Заблаћански — Поезија

ГОРЧИНА



Нисам ока отворио
Ни пружио корак
А видех те нему
Од једа горак
Сан ме уморио
Наду што угаси
Увек и у свему

А туга на раме пала
Као капи кише
На латице свеле
Зар никад више
Жудња ми заспала
Дирнути неће
Те усне чедно вреле

2 коментара:

  1. ПРИВЛАЧИ МЕ ЛЕПОТА ЈЕДНОСТАВНОСТИ.ВАШЕ ЈЕ А ОСЕЋАМ И ЈА УЧЕШЋЕ У ПЕСМИ,ПРЕПОЗНАЈЕМ ТУ НИТ КОЈА НАС СПАЈА СА ПЕСМОМ...ПРОЛАЗНОСТ...ОСЕЋАЈ ТУГЕ.НЕКАД СЈАЈ И РАДОСТ...А САДА ТУГА НА РАМЕ ПАЛА. ХВАЛА ДРАГАНА АМШЛЕР

    ОдговориИзбриши
  2. Nikad ne reci,NIKAD!!Nikad se ne zna,ako se V...:)Ma,ja sam...ko bi drugi...aha,"ovcar i kablar":))

    ОдговориИзбриши