ГОРЧИНА - Поезија Анђелка Заблаћанског
| Раскршћа несанице

ГОРЧИНА



Нисам ока отворио
Ни пружио корак
А видех те нему
Од једа горак
Сан ме уморио
Наду што угаси
Увек и у свему

А туга на раме пала
Као капи кише
На латице свеле
Зар никад више
Жудња ми заспала
Дирнути неће
Те усне чедно вреле




Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. Анониман22. октобар 2010. 21:34

    ПРИВЛАЧИ МЕ ЛЕПОТА ЈЕДНОСТАВНОСТИ.ВАШЕ ЈЕ А ОСЕЋАМ И ЈА УЧЕШЋЕ У ПЕСМИ,ПРЕПОЗНАЈЕМ ТУ НИТ КОЈА НАС СПАЈА СА ПЕСМОМ...ПРОЛАЗНОСТ...ОСЕЋАЈ ТУГЕ.НЕКАД СЈАЈ И РАДОСТ...А САДА ТУГА НА РАМЕ ПАЛА. ХВАЛА ДРАГАНА АМШЛЕР

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман12. новембар 2010. 22:56

    Nikad ne reci,NIKAD!!Nikad se ne zna,ako se V...:)Ma,ja sam...ko bi drugi...aha,"ovcar i kablar":))

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

Рођен је 1959. године у Глушцима у равној Мачви. Пише поезију, афоризме и кратке приче. Досад је објавио девет књига. Превођен је на руски, белоруски, енглески, бугарски и македонски језик. Преводи поезију с руског језика. Награђиван је за поезију у Русији, а за кратку причу у Србији. Покретач је и главни уредник часописа за књижевност Суштина поетике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Глушцима.