САЊАР — Анђелко Заблаћански — Поезија

САЊАР



Кад бих знао да усне твоје су стих
А душа и тело песма ова цела
Жудња лепша од мајских ружа свих
И од снова што си ми исплела

Кад бих знао да речи су осмех твој
Што умилно краде јутру зору
Да је сакрије у поглед снен, мој
И тако избрише ноћну ми мору

Кад бих знао да риме су очи твоје
Топле мисли песника сањара
Росна поља – луде жеље моје
У истини што пролећа ствара

Кад бих знао да машта и ти се исто
Блиска – а опет далека, празна
Или патња на коју бих прист'о
Лепа ко стих – ко песма мазна.

4 коментара:

  1. ova pesma me podseca na Tagoru- Ceznem da ti kazem.... nisam bas sigurna zasto. Ali njega obozavam, tako da mi se i ova pesma jako dopada

    ОдговориИзбриши
  2. da baš podsječa malo...nije loše, nimalo :)

    ОдговориИзбриши
  3. Па сад...;))

    Рабиндранат Тагоре: ***
    Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи
    али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати.
    Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју у шали.
    Олако узимам свој бол, страхујући да би могла ти учинити.

    Чезнем да употребим најдрагоценије речи што имам за те;
    али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером.
    Зато ти дајем ружна имена и хвалим се својом суровошћу.
    Задајем ти бол, бојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.

    Чезнем да седим немо поред тебе, али би ми иначе срце искочило на уста.
    Зато брбљам и ћаскам олако, и затрпавам своје срце речима.
    Грубо узимам свој бол, страхујући да би могла ти учинити.

    Чезнем да те оставим заувек, али се не усуђујем,
    страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
    Зато поносно дижем главу и долазим весео у твоје друштво.
    Непрекидне стреле из твојих очију чине да је мој бол вечито свеж.

    http://www.poetaza.blogspot.com/2010/02/blog-post_16.html

    ОдговориИзбриши
  4. Sta onda,mislim,kad bi znao...a znas...:)))Lepoooo...Ludica:)

    ОдговориИзбриши