
А руке заблуделе у чвор вежем срамотом
Јер страхове у сну миловао сам ноћима
У себи изгубљен покривен модрим сомотом
Безгласно прстима дозивао сам ти име
У лудилу маште тражих све недоречено
Чежњу у ударима болно надошле плиме
На мом длану твоје лице сузом орошено
А све ми већ јавом лута попут бесних паса
Како неук да избегнем њихове уједе
Кад ми душу сан о жени зачас заталаса
И тад не знам да већ моје године су седе
Да све што ми жуд пробуди гром је из ведрине
Трен откинут забораву док у магли лутам
А тих као ведра поноћ усред морске тмине
И уморан само пуштен да животом плутам
Из збирке Раскршћа несанице (2011)
Toliko gorcine,tuge...nikad nije kasno za "zene"..:))"strelac"2:)
ОдговориИзбриши