Расанио ми се поглед у твојим очима
А руке заблуделе у чвор вежем срамотом
Јер страхове у сну миловао сам ноћима
У себи изгубљен покривен модрим сомотом

Безгласно прстима дозивао сам ти име
У лудилу маште тражих све недоречено
Чежњу у ударима болно надошле плиме
На мом длану твоје лице сузом орошено

А све ми већ јавом лута попут бесних паса
Како неук да избегнем њихове уједе
Кад ми душу сан о жени зачас заталаса
И тад не знам да већ моје године су седе

Да све што ми жуд пробуди гром је из ведрине
Трен откинут забораву док у магли лутам
А тих као ведра поноћ усред морске тмине
И уморан само пуштен да животом плутам