У НАМА — Анђелко Заблаћански — Поезија

У НАМА



Речима не могу ти ништа рећи
Ако нам се не сретну погледи
У једној слутњи тананог чувства
Од које срце почне да лупа

Узалуд осмех и додир руке
Стидљива смелост у говору тела
Лажна гордост и немир усана
Јер очи крију сву искреност ума

И док нам се погледи не сретну
Бескрајно дуго у једном трену
Бујица речи налик тишини јутра
Звониће у нама – далеко од нас

2 коментара:

  1. Kaoda je napisana u žurbi i u jednom dahu, kako se ne bi zaboravila?

    ОдговориИзбриши
  2. Prelepa pesma!Ovi,pogled,govore vise od milion reci!!Veca

    ОдговориИзбриши