У НАМА — Анђелко Заблаћански — Поезија
| Раскршћа несанице

У НАМА



Речима не могу ти ништа рећи
Ако нам се не сретну погледи
У једној слутњи тананог чувства
Од које срце почне да лупа

Узалуд осмех и додир руке
Стидљива смелост у говору тела
Лажна гордост и немир усана
Јер очи крију сву искреност ума

И док нам се погледи не сретну
Бескрајно дуго у једном трену
Бујица речи налик тишини јутра
Звониће у нама – далеко од нас



Author Image

Анђелко Заблаћански

Ознаке:

2 коментара:

  1. Анониман10. новембар 2010. 19:42

    Kaoda je napisana u žurbi i u jednom dahu, kako se ne bi zaboravila?

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. новембар 2010. 18:50

    Prelepa pesma!Ovi,pogled,govore vise od milion reci!!Veca

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Author Details

рођен је 4. децембра 1959. у Глушцима у Мачви. Пише поезију, прозу и афоризме, преводи с руског. Књиге песама: Рам за слике из снова, 1992; Игра сенки, 2004; Птица на прозору, 2007; Сан напукле јаве, 2009; Раскршћа несанице, 2011; Пијано праскозорје, 2014; Мали ноћни стихови, 2019; Ноћи вучјег зова, 2020; Перо, метафоре, тинта – изабране песме, 2021; Кораци од сна/Steps from a dream, 2022; Месечеве очи, 2022. Збирка афоризама: Палацање, 2006. Књига прозе, сатиричне поезије и још понечега: Иза линије, 2020. Превео је и приредио збирку руске поезије Од Пушкина до Капустина, 2019. Добитник је неколико награда: Прва награда Шумадијске метафоре за причу Везирове сузе, Младеновац (2008), Прва награда Слапови Вучјанке за песму Носталгија, Вучје, (2022), Прва награда на Дринским књижевним сусретима, Зворник, (2022), Награда Печат вароши сремскокарловачке за збирку Месечеве очи, (2023). Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Глушцима.