
Мада неумитно јури ми кроз жиле
Као да су прошли сви тренуци моји
А у мени да се тек сад буде силе
Срушио бих снове што ми машту пеку
Мада с њима само знам да још постојим
И тек тада умем да препливам реку
Чијег вира жудње у себи се бојим
Разбио бих слутње у празнини ока
Мада не знам где бих сакрио нигдину
Јер тек у погледу реч стоји дубока
Да љубав једино зна бола суштину
Из збирке Раскршћа несанице (2011)
<3<3<3....jednostavno....fantasticno....hvala Vam!
ОдговориИзбриши